• exchange3
  • Oпштина Деспотовац
  • Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља

Економија и људски ресурси

ЕКОНОМСКИ АГРЕГАТ

Економска реалност једне општине може се измерити на више начина и путем више економских показатеља. Најчешће примењивани и најпоузаднији економски индикатор је бруто домаћи производ по глави становника (GDP per capita). Међутим, од 2005. године у Републици Србији се не мери овај индикатор, већ је, као алтернатива, преузет један од, такође често примењиваних индикатора, тзв- економски агрегат.

Економски агрегат се израчунава из производа укупног броја запослених у општини Деспотовац и просечне бруто зараде по једном запосленом. Он је збирни показатељ јер даје заједничку вредност приказану у еврима, која представља резултат економске активности општине Деспотовац. Предности економског агрегата као индикатора су: веома је јасан, лако се израчунава и пружа упоредивост. Главни недостатак је што се заснива на просечним вредностима (бруто зарада запослених), па је и мање прецизан од бруто домаћег производа по глави становника који представља укупну продукцију роба и услуга по глави становника остварену на нивоу општине, без обзира на власништво.

Преглед економског агрегата

  Економски агрегат Просечна зарада
Укупно (ЕУР) Индекс у односу на претходну годину На крају године (ЕУР) Ниво у односу на
Републику Србију
2005 1.291.248 78.3 209,7 102.8
2006 1.575.810 122.0 273,6 99.1
2007 1.805.947 114.6 328,8 93.9

Извор: Републички завод за статистику

Из претходне табеле се може закључити да се економски агрегат, у периоду 2005-2007. година, повећао за 39,8% и нешто је нижи од републичког просека.

Предузећа према сектору привређивања

Пољопривреда, шумарство и водопривреда 17 11,48%
Рибарство 0   0,00%
Вађење руде и камена 3   2,027%
Прерађивачка индустрија 32 21,62%
Производња ел.енергије, гаса и воде 1   0,68%
Грађевинарство 9 6,08%
Трговина на велико и мало, оправка 49 33,19%
Хотели и ресторани 5    3,38%
Саобраћај,складиште и везе 10    6,76 %
Финансијско посредовање 0    0,00%
Послови са некретнинама, изнајмљивање 4    2,70%
Образовање 5    3,38%
Здравство и социјални рад 9    6,08%
Друге комуналне, друштвене и личне услуге 4 2,70%
Укупно 148 100%

Извор:Републички завод за статистику

Активна предузећа

Број активних предузећа је мањи од броја регистрованих предузећа. Разлог томе треба тражити у изузетно повољним условима за оснивање предузећа тако да велики број регистрованих предузећа никада није активиран и са друге стране промене су се дешавале нормалним процесом стварања и гашења предузећа у складу са тржишним кретањима.

Највећи број послује на домаћем тржишту и има статус ДОО. Предузећа су једноставне организационе структуре: оснивач је и власник и менаџер. Евидентна је потреба за ангажовањем стручне радне снаге, пре свега у управљању и маркетингу, јер се велики број предузећа налази на преломној тачки животног циклуса, где је у процесу раста неопходно делегирање одговорности. Уочен је недостатак информација о понуди и тражњи на националном тржишту. Јавља се и опредељење одређеног броја предузетника за страно тржиште, што може да представља опасност, с обзиром да је знање о интернационализацији пословања и условима конкуренције на ниском нивоу.

Једино велико предузеће на територији општине је предузеће ЈП ПЕУ„Ресавица“ односно рудник мрког угља које запошљава преко хиљаду радника (око 1.200 радника).

Средња предузећа су:

  • „Ковиловача“ која се бави експлоатацијом камена и има око 60 запослених
  • „Дам монт“ које производи машине и машинске компоненте, лаке и тешке челичне конструкције и запошљава око 80 радника у производњи,20 радника на монтажи.
  • „Застава Метал“ која се бави обрадом метала.

Привредни субјекти

Предузећа

У оквиру сектора производње производа од пластике и гуме послују 3 предузећа. Остали заступљени сектори су производња производа од текстила и прерада дрвета.

Велики привредни системи

Назив Делатност Број запослених
ЈП за подземну
експлоатацију угља
“Рембас” Ресавица
Производња и експлоатација угља 1199
ЈП “Србија шуме” Деспотовац Гајење и искоришћавање шума 142

Извор: Локална самоуправа

Преглед најзначајнијих МСП

Назив Делатност Број запослених
2007. година
ЈП “Јужни кучај” Деспотовац Гајење и искоришћавање шума 142
“Бељаница” Двориште Прерада дрвета 58
“Застава Метал” Ресавица металопрерађивачка 102
“Дам-монт” Двориште   106
“Ковиловача” Деспотовац експлоатација и прерада камена 45

Извор: Локална самоуправа

Преглед приватизованих предузећа

Назив Делатност Број запослених Модел приватизације Година приватизације
“Бељаница”
Двориште
Прерада дрвета 58 аукција 2005
“Застава-Метал”
Ресавица
метало
прерађивачка
102 аукција 2005
“Ковиловача”
Деспотовац
експлоатација и
прерада камена
45 аукција 2003
“Соколица”
Деспотовац
грађевинска 23 аукција 2007
“Горња Ресава”
Деспотовац
трговина 46 аукција 2009

Извор: Локална самоуправа

Ветеринарске станице

Назив Локација Власништво
Ветеринарска станица Деспотовац Деспотовац Приватно

Извор: Локална самоуправа


ЉУДСКИ РЕСУРСИ И ТРЖИШТЕ РАДА

Запосленост

Запосленост – структура

Година Број запослених Број запосл. на 1000 стан.
Укупно Жене (%) Друштвени
сектор
Приватни
сектор
Укупно Сви сектори Индустрија и рударство
2000 4580 32,1 4098 482 138 124 61

 

Година Запослени Запослени у пред.,
устан.,
задругама и
др. организац.
Лица која
самост.
обављају
делатност
Бр. запосл. на 1000 стан.
Укупно жене (%) Укупно Запослени у пред., устан., задруг. и др. организац.
2001 4750 31,7 3908 842 143 117
2002 4639 32,5 3599 1040 181 141
2003 4563 32,7 3340 1223 180 132
2004 5189 33,6 3666 1523 208 147
2005 4765 30,7 3621 1144 193 147
2006 4653 29,1 3386 1267 191 139
2007 4488 28,2 3229 1260 187 135

Извор: Републички завод за статистику

Према подацима Републичког завода за статистику претходно наведених, евидентно је да се број жена у структури укупног броја запослених смањује. Такође, у односу на базну годину, број запослених у друштвеном сектору се смањује, а у приватном убрзано повећава. Разлог томе је затварање бројних државних предузећа и прелазак радне снаге из државног у приватни сектор.

Запосленост по секторима привредне делатности у периоду 2001-2007

  У
к
у
п
н
о
П
о
љ
о
п
р
и
в
р
е
д
а,
ш
у
м
а
р
с
т
в
о

и

в
о
д
о
п
р
и
в
р
е
д
а
Р
и
б
а
р
с
т
в
о
В
а
ђ
е
њ
е

р
у
д
а

и

к
а
м
е
н
а
П
р
е
р
а
ђ
и
в
а
ч
к
а

и
н
д
у
с
т
р
и
ј
а
П
р
о
и
з
в
о
д
њ
а

е
л
е
к
т
р.

е
н
е
р
г
и
ј
е,

г
а
с
а

и

в
о
д
е
Г
р
а
ђ
е
в
и
н
а
р
с
т
в
о
Т
р
г
о
в
и
н
а

н
а

в
е
л
и
к
о

и

м
а
л
о,

о
п
р
а
в
к
а
Х
о
т
е
л
и

и

р
е
с
т
о
р
а
н
и
С
а
о
б
р
а
ћ
а
ј,

с
к
л
а
д
и
ш
т
е
њ
е

и

в
е
з
е
Ф
и
н
а
н
с
и
ј
с
к
о

п
о
с
р
е
д
о
в
а
њ
е
П
о
с
л
о
в
и

с
а

н
е
к
р
е
т
н
и
н
а
м
а,
и
з
н
а
ј
м
љ
и
в
а
њ
е
Д
р
ж
а
в
н
а

у
п
р
а
в
а

и

с
о
ц
и
ј.

о
с
и
г
у
р
а
њ
е
О
б
р
а
з
о
в
а
њ
е
З
д
р
а
в
с
т
в
е
н
и

и

с
о
ц
и
ј
а
л
н
и

р
а
д
Д
р
у
г
е

к
о
м
у
н.,
д
р
у
ш
т
в
е
н
е

и

л
и
ч
н
е

у
с
л
у
г
е
2001 3908 233 0 1248 733 166 86 152 174 238 44 0 166 321 330 16
2002 3599 201 0 1237 618 170 41 113 162 213 14 0 173 319 322 16
2003 3340 120 0 1218 530 168 12 82 165 193 6 0 176 326 326 18
2004 3666 102 0 1221 576 166 49 196 150 215 14 10 179 364 338 85
2005 3621 147 0 1221 545 163 48 205 130 178 16 19 178 323 380 68
2006 3386 134 0 1220 461 156 36 206 137 172 13 25 166 291 324 45
2007 3229 134 0 1110 390 154 41 196 132 198 14 39 155 304 323 42

Извор: Републички завод за статистику

Из претходне табеле се може закључити да је највећи пад запослености забележен у периоду 2001-2007. година, највише у областима финансијског посредовања, грађевинарства и прерађивачке индустрије. Са друге стране, највећи пораст запослености забележен је у области културе. Занимљиво је истаћи да се од 2004. године развија област послова са некретнинама, која, из године у годину, упошљава све већи број локалног становништва.

Графички приказ запослености по секторима привредне делатности за 2001. годину

Графички приказ запослености по секторима привредне делатности за 2007.годину

Евидентно је и очекивано да највећи проценат запослених је у сектору рударства (34,38%), првенствено захаљујући ресавском угљеном басену и сектору индустрије (12,08%). Карактеристично је да број запослених у друштвеном сектору лагано пада док се број запослених у приватном сектору са мањим осцилацијама повећава. Ово указује на то да једино интензивнијим развојем приватног сектора се може доћи до веће упослености становништва.

Незапосленост

Због економске кризе деведесетих година XX века, у општини Деспотовац је дошло до отпуштања радника као и на територији целе Србије. Бригу о незапосленим лицима на територији општине Деспотовац, а и на територији Поморавског округа води филијала Националне службе за запошљавање Јагодина.

Незапослена лица током 2006. и 2007. године која су регистрована од стране НЗС, филијала Јагодина:

Територија Незапослени – 2006. година Незапослени – 2007. година
  укупно жене мушкарци укупно жене мушкарци

Деспотовац

1539 897 642 1586 880 706

Поморавље

28040 15257 12783 25006 13541 11465

Извор: Национална служба за запошљавање, филијала Јагодина

Према актуелним подацима НСЗ у 2008.години евидентирано је укупно 1633 незапослених лица што чини 94.5% у односу на број лица која траже запослење.

У следећој табели је дат приказ удела незапослених лица у радном контингенту за 2008. годину.

Удео незапослених у радном контингенту за 2008.годину и удео радног контингента у укупном броју становника:

  Деспотовац Поморавље Србија
Радни контигент 14.462 140.990 4.967.517
% незапослених у радном контигенту 11.29 18.66 14.65
% радног кон. у укупном броју стан. 43,59 61,99 66,25

Извор: Национална служба за запошљавање, филијала Јагодина

Из претходне две табеле се може закључити да постоји тенденција пораста броја незапослених, али и да је у Деспотовцу мањи проценат незапослених у радном контингенту у односу на Поморавље и целу Србију, што је вероватно последица непријављивања НЗС из више разлога. Може се претпоставити да је један од разлога рурална средина, други је тај да одређен број људи ради „на црно“ и трећи да је велики број радно способног становништва на привременом раду у иностранству. Из претходне табеле се такође може уочити да је на територији Поморавља, а посебно у Деспотовцу мањи радни контингент у односу на укупан број становника него на нивоу Србије. Ово је вероватно последица негативног природног прираштаја, старења популације и миграција.

Старосна структура незапослених на дан 30.06.2009. године:

Старосно доба Деспотовац
  свега мушкарци жене % ж
15-19 73 46 27 37
20-24 240 108 132 55
25-29 268 126 142 53
30-34 240 93 147 61
35-39 218 91 127 58
40-44 182 81 101 55
45-49 183 65 118 64
50-54 184 98 86 47
55-59 142 78 64 45
60-64 64 23 41 64
Укупно 1794 809 985 55

Извор: Национална служба за запошљавање, филијала Јагодина

Из претходне табеле може се запазити да је у Деспотовцу већи проценат незапослених жена у укупном броју незапослених у општини, а да је највише незапослених старосног доба од 25-29 година, такође је највише жена овог старосног доба.

Незапослени према стручној спреми на дан 30.06.2009. године, удео незапослених одређене стручне спреме у укупном броју незапослених и удео жена одређене стручне спреме у оквиру тог степена образовања:

Степен стручне спреме Претходно радно искуство Особе са инвалидитетом
Први пут траже запослење/без радног искуства Били су у радном односу/радно ангажовани
  Укупно Жене Укупно Жене Укупно Жене
I 501 328 271 130 1 1
II 28 18 25 13 - -
III 235 106 194 72 5 3
IV 213 115 210 132 - -
V 2 0 10 1 - -
VI-1 19 9 28 16 - -
VI-2 - - - - - -
VII-1 16 7 19 4 - -
VII-2 1 1 - - - -
VIII - - - - - -
Укупно 1015 584 757 368 6 4

Извор: Национална служба за запошљавање, филијала Јагодина

Из претходне табеле видимо да је највећи број незапослених који први пут траже запослење без стручне спреме и да заједно са незапосленима са III и IV степеном стручне чине највећи део незапослених у општини што наводи на закључак да у Деспотовцу нема довољно високостручног кадра.

Пријављена слободна радна места у периоду 2005-2008. године:

  Деспотовац Поморавље
2005. година Одређено 663 9861
Неодређено 885 6941
Укупно 1518 16808
2006. година Одређено 677 11075
Неодређено 706 7762
Укупно 1383 18837
2007. година Одређено 740 7959
Неодређено 708 10972
Укупно 1448 18931
2008. година одређено 544 7.731
неодређено 747 10.767
укупно 1.341 18.498

Извор: Национална служба за запошљавање, филијала Јагодина

Број запослених на неодређено и одређено време у 2007. и 2008. години:

  2007. година 2008. година
свега жена Неодр. Одређ. свега жена Неодр. Одређ.
Деспотовац 1.308 503 664 644 1.285 492 517 768
Поморавље 19.004 8.166 7.652 11.352 18.115 8.212 7.530 10.585

Извор: Национална служба за запошљавање, филијала Јагодина

У 2007. години евидентирано је укупно 1.586 незапослених, док је исте године било пријављено 1.448 слободних радних места, а запослење је нашло 1.308 људи. У 2008. години евидентирано је 1.320 незапослених, док је исте године било пријављено 1.341 слободних радних места, а запослење је нашло 1.285 људи. Интересантан је податак за 2008. годину који показује да је било више пријављених слободних радних места него број евидентираних незапослених лица. Ова поређења говоре да на територији општине Деспотовац нема кадрова одговарајућих компетенција међу незапосленима.

Незапосленост – структура

Година Укупно Први пут траже запослење Без квалификација жене На 1000 становника Стопа незапослености
укупно % укупно % укупно %
2000 1016 756 74,4 415 40,8 586 57,7 31 18,2
2001 1177 835 70,9 491 41,7 674 57,3 35 19,9
2002 1418 936 66,0 633 44,6 762 55,1 55 23,4
2003 1631 1040 63,8 742 45,5 862 52,9 64 26,3
2004 1737 1067 61,4 705 40,6 880 50,7 69 25,1
2005 1320 868 65,8 603 45,7 749 56,7 53 21,7
2006 1539 1095 71,2 740 48,1 897 58,3 63 24,9
2007 1586 1127 71,1 741 46,7 880 55,5 66  

Извор: Републички завод за статистику

Укупан број незапослених лица у периоду од 2000. до 2004. године стално расте што је последица транзиције кроз коју Србија пролази, а самим тим и kao и oпштина Деспотовац, реструктуирања привреде и њеног прилагођавања условима тржишне економије, при чему је одређени број радника остао без својих радних места.

Ова појава је била карактеристична за предузећа у друштвеном власништву. Незнатан је пад броја незапослених у 2005. години, као и пад броја лица која први пут траже запослење.