• exchange3
  • Oпштина Деспотовац
  • Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља

Култура

Културно - историјска баштина

Манастир Манасија

Манастир МанасијаНа завршетку живописне Манасијске клисуре између Пасторка и Маћије на удаљености од 2 км од Деспотовца налази се манастир Манасија, најзначајнији споменик културе у Ресави и један од наших најзначајнијих средњевековних манастира. Манастир као своју задужбину подигао је Деспот Стефан Лазаревић почетком XV века (1406–1418.). Манастирски комплекс је под заштитом државе јер представља ризницу средњевековне културе. Чине га црква Манасија посвећена Св. Тројици, тврђава зидине Ресавске школе и конак. Црква је са 5 купола. Основа цркве је у виду описаног круга као и припрата, фасада је од тесаног камена. Црква је грађена као маузолеј у којој је 1427. године било сахрањено тело деспота Стефана Лазаревића. Зидно сликарство Манасије је претежно уништено, а очуване фреске старости пет и по векова, спадају у најлепша дела наше средњевековне уметности. Познате фреске су Св. ратници, Медаљони, Пророци, деспот Стефан са макетом манастира и повељом у руци ктитора, Причешће апостола, Успење пресвете Богородице... Пажњу привлачи и мозаик од украсног камена на поду. Утврђење – град са дебелим и високим зидовима спојеним са 11 кула окружује манастир Манасију са свих страна. На северној страни доминира Деспотова кула највиша и најмасовнија кула. Утврђење је подигнуто ради одбране и заштите манастира од напада непријатеља.

У манастирском кругу, јужно од цркве постоје остаци зидина познате Ресавске школе у којој су преписиване вредне књиге и рукописи из прошлости. Преписивачи значајних и ретких књига били су учени људи тога времена. У Ресавској школи радио је и познати биограф Константин Филозоф који је написао биографију Деспота Стефана. И сам деспот је написао оригинално дело „Слово љубве“. Источно од цркве подигнут је величанствени нови конак. Изградња пространог и савременог конака почела је 1974. године, а завршена је 1977. године, с тим што се још увек изводе поједини додатни радови.

Ресавска школа

Развој прве српске писмености везује се без сумње за почетак рада "Ресавске школе" у манастиру Манасији. Још од пада Бугарске од Турске 1399. год. многи учени људи и калуђери нашли су уточиште у Србији , нарочито на двору Деспота Стефана и у његовом манастиру Ресави , који је касније назван Манасија. Деспот Стефан се и сам бавио књижевношћу и волео књиге, те је од Ресаве направио центар за поправку превода и преписа црквених књига, познатог као "Ресавска школа". На челу ове школе био је веома учени бугарски емигрант Константин Филозоф , а затим Григирије Цамблак. Преписи и преводи "Ресавске школе" били су толико тачни и исправни да су за дуги низ столећа служили као најбољи обрасци.

Ресавска школа се не подразумева само као установа, већ као правац у развоју српске писмености. Ресавска библиотека имала је преко 20000 књига у рукопису. На захтев Стефана у пустињи љубостинској преведен је Стари завет и Зонара. Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у Свету гору да му преведе Шестоднев Јована Златоустог. Од књига ове библиотеке данас се чува у Манасији један део, и део другог рукописа, док се у Светој Гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља. Турска разарања и насиље нису поштедела ни ову библиотеку. Приликом заузимања Манасије, Турци су спалили велики број рукописних књига ове библиотеке док је мањи број заслугом калуђера спашен и пренет у разне крајеве ондашње Србије. Највише је сачувано оних рукописа у Светој гори. Није познато како је један број ових рукописа доспео у Русију, где се и сада чува. У Одеси се налази један рукопис "Ресавске школе" из 1420.год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду ,а можда и у још неким манастирима.

Поред превода и преписа у Ресави је од оригиналних радова написана биографија Деспота Стефана од Константина Филозофа. Деспот Стефан је и сам писао књиге. Од њега имамо "Словољубве", "Душеполежноје спасеније" и "Мудрост и пророченствије". Какав је углед уживала "Ресавска школа" може се видети из записа једног хиландарског калуђера из 1667.год., где стоји да се не мења у његовој књизи ништа "јер смо преписали од добра извода од старих преводилаца Ресавских који су без мане". Ресава је у то време била превазишла и сам Хилендар. Утицај ове школе осећао се и ван граница средњовековне Србије. У петовековном ропству под Турцима, српски народ је сачувао свој језик захваљујуци раду и утицају "Ресавске школе".

Због огромног значаја који је имала "Ресавска школа" за развој српског језика и писмености уопште , матична библиотека у Деспотовцу и Народна библиотека Републике Србије у Београду раде на отварању сталне изложбе из рукописа "Ресавске школе" у просторима манастира Манасије. У том циљу снимљен је и известан број рукописа и направљене су фотокопије у природној боји и величини.

Библиотека Манастира Манасиј

Манастир има библиотеку са око 10.000 примерака на 13 језика. Књижни фонд чине, како историјска књижевност, тако и најпознатија дела XX века. Један део те библиотеке су рукописи из Ресавске школе у којој су преписиване, писане, и превођене разне књиге које се данас налазе у Пећкој патријаршији, Светој Гори, Одеси, Санкт Петесбургу, Један део тих књига враћен је манастиру Манасији. Према историјским записима у Ресавској школи постојала је библиотека - Деспотова библиотека која је бројала око 20.000 примерака књига. Огроман број тих књига је пропао, нису сачувана ни сва дела Деспота Стефана, који је поред «Слово љубве» написао и «Душо полезноје спасеније», «Мудрост и пророченствоје» као и друга значајна дела. Колико су вредни ови примерци говори не само то што они потичу из XV века, већ је један Хиландарски калуђер (чије име није сачувано) записао да је Ресавска школа превазишла писменост Хиландара и упозорава своје сараднике да ништа не мењају у рукописима Ресавске школе.

Нека од највреднијих дела су:

  • Минеј за Мај Дијака Рајака из прве четвртине XV века
  • Јеванђеље из XVIII века као поклон породице Романових (Марије Романове, руске царице). Тешко је 20 кг, а уз њега је био златни крст опточен драгим камењем. Предања кажу да су га приликом једног пустошења манастира украли, преношен је на леђима преко Албаније до Крфа где му се изгубио сваки траг. Касније је Јеванђеље враћено Манасији а крсту се изгубио сваки траг.-Богослужбене књиге из XVII и XVIII вака
  • Шестоднев Јована Златоустог из 1426.године ( први и други део Шестодневника потврђују да је превод са грчког извршен 1426.год, да је први део превео Јаков за Венедикта, а други запис превео сам Венедикт и помиње Деспота Стефана као владара свих српских и поморских и многих делова угарских и босанских земаља)
  • Веома велики број зборника
  • Повеље Деспота Стефана манастиру Хиландару

Народна библиотека

Народна библиотека “Ресавска школа” Деспотовац је установа у мрежи јавних библиотека Србије чија је делатност везана за задовољење интереса грађана општине Деспотовац у области културе, образовања и информисања. Циљеви и задаци дефинисани су Законом о библиотечкој делатности и нормативним актима Библиотеке. Као и све библиотеке овог типа, и Народна библиотека “Ресавска школа” се бави прикупљањем, обрадом, чувањем и позајмљивањем библиотечке грађе (књиге, часописи и новине, списи, картографски материјал, музикалије, старе и ретке књиге, рукописна грађа…).

Библиотека се такође бави и пружањем информација који се односе на библиотечку грађу. Народна библиотека “Ресавска школа” је основана Решењем Скупштине општине Деспотовац 30. марта 1966. године, а са радом је почела 1. маја исте године. Пре званичног оснивања радила је као књижница и читаоница мењајући локације и просторе. Сем у Деспотовцу, библиотечка делатност је била развијена и у осталим насељима која данас припадају деспотовачкој општини. О томе сведочи и оригинални текст Статута сеоске књижнице и читаонице села Витанца из 1920. године који је део рукописне грађе Библиотеке. Иначе, бављење књигом и писањем у ресавском крају, датира још из средњег века, и везано је за период рада Ресавске школе деспота Стефана Лазаревића. Наслеђујући име славног духовног претка, Народна библиотека је наследила и велику обавезу ширења духовности са ових простора.

Зграда у којој се данас налази Народна библиотека, грађена је од 1901. до 1905. године за потребе тадашњег Среског начелства. Била је у свом једновековном трајању дом здравља, суд, банка и много тога још. Библиотечки фондови су у њој од 1973. године , а у периоду од 1991. до 1993. године реновирана је и савремено уређена за потребе библиотечке делатности. Библиотека данас у својим фондовима има око 50 000 књига и доста остале библиотечке грађе. У њеном саставу ради и позајмно одељење у Ресавици са фондом од око 12 000 књига. Библиотека има неколико организационих јединица: Одељење за рад са одраслим корисницима, Одељење за рад са децом, Одељење набавке и стручне обраде библиотечке грађе и Одељење документалистике, периодике и завичајне грађе. Дечја, и читаоница за одрасле, свакодневно својим корисницима нуде двадесетак листова дневне штампе, часописа и других серијских публикација.

Од 1993. године, када су покренуте две велике манифестације, Дани српскога духовног преображења и Међународни фестивал поезије “Слово љубве”, културно-просветна активност и издавачка делатност значајно су садржајно и програмски обогаћене. Библиотека је поменутим манифестацијама дала велики допринос и као организатор и као домаћин. Књижевним сусретима, промоцијама књига, музичко–поетским вечерима, концертима, предавањима, изложбама књига, драмским програмима и сл. присуствовале су многе угледне личности из земље и иностранства ( Јапан, Русија, Румунија, Мађарска. Бугарска…).

Деведесет наслова у издању Народне библиотеке, од којих су најзначајнија 12 зборника са научних скупова, сврстава “Ресавску школу” у ред водећих издавача међу библиотекама Србије.

Библиотека данас запошљава 9 стручних и једног радника задуженог за одржавање чистоће. За свој велики допринос у области развоја библиотечке делатности и изузетних резултата на пољу ширења културе, Народна библиотека “Ресавска школа” је 1989. године добила највеће признање у библиотекарству, Плакету “Милорад Панић Суреп”, а 1996. највише признање општине Деспотовац, Плакету деспота Стефана Лазаревића.

Центар за културу “Свети Стефан, деспот српски”

Гашењем Радничког универзитета „Димитрије Туцовић“ јавна установа у области културе постао је Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски“ Деспотовац. Основан је одлуком СО Деспотовац 01.02.1994. године, а регистрован у Трговинском суду Крагујевац 15.04.1995.године.

Делатности Центра за културу су:

  • презентација културно – уметничких остварења: позоришних представа, музичких концерата и музичко – сценских представа, ликовних изложби, културно – образовних и забавно – рекреативних програма;
  • организација традиционалне манифестације „Дани српскога духовног преображења“ Деспотовац- Манасија, која је од посебног значаја за општину Деспотовац и Србију;
  • рад Ликовне колоније „Ресава“;
  • стални рад Удружења ликовних стваралаца „Манасија“ (Пролећни и Јесењи салон и друге изложбе);
  • стални рад аматерског позоришта Театар „Ресава“- вечерње и дечије сцене;
  • стални рад фолклорног ансамбла Центра за културу са дечијим припремним и извођачким ансамблом који броји преко 100 чланова;
  • организација традиционалних Мајских Аматерских Позоришних Свечаности (МАПС) у сарадњи са МЗ Плажане.

Центар за културу броји 13, од чега 11 радника у уметничком делу (директор, ликовни уредник и руководилац дечије ликовне радионице, управник позоришта, организатор музичко- сценских делатности и руководилац фолклора, уредник васпитно- образовног и дечијег програма, организатор сценских делатности, гардеробер-билетар и реквизитер, организатор угоститељских делатности,технички секретар, домар, помоћни радник) и 2 радника на рачуноводствено- књиговодственим пословима. Простор у коме радници Центра за културу обављају своје свакодневне послове и задатке састоји се од 4 пословне просторије, изложбене галерије, хола и позоришне сале. Пословне просторије су у великој мери адаптиране за рад, као и изложбена галерија и хол али позоришна сала која је у фази реновирања већ више од деценије не може да се употребљава за основне послове Центра за културу за које је и предвиђена. Што значи да Центар за своје програме као што су позоришне представе, књижевне вечери, концерте и друго мора да тражи друге алтернативне просторе, а то у великој мери отежава рад Центра. Велики проблем представља и недостатак адекватног разгласа за озвучавање програма.


Преглед културних манифестација

Дани Српског духовног преображења

Манифестација „Дани српскога духовног преображења“ која у континуитету траје већ 17 година је свакако најзначајнија културна манифестација у општини Деспотовац. Традиционално се одржава између два велика хришћанска празника (Велике Госпојине и Преображења Господњег од 19.8-28.8), али је ове године Програмски савет Манифестације одлучио да узимајући у обзир да се Манифестација организује у славу лика и дела Светог Деспота Стефана то буде од 01.08-10.08. јер је 1.август дан Светог Деспота Стефана и његове мајке Евгеније (књегиње Милице).

Програмски савет ове манифестације је сачињен од еминентних стручњака Српске Академије Наука и Уметности (САНУ). Како је манифестација од великог значаја за општину Деспотовац и за Републику Србију више пута је била потпомогнута финансијама од стране Министарства за културу Републике Србије.

У току трајања „Дана српскога духовног преображења“ на Тргу Деспота Стефана, у Великој трпезарији манастира Манасија, галерији Центра за културу, у Порти манастира Манасија, галеријском простору Манастирска воденица и на Летњој позорници код Бање бројни посетиоци су имали прилике да током ових година одржавања манифестације виде и чују многе познате уметнике како из наше земље, тако и са простора бивше Југославије али и доста иностраних уметника.

Област књижевног стваралаштва

При библиотеци од 1983.год. са мањим прекидима успешно ради Књижевни клуб „Слово Љубве“.Тридесетак објављених публикација међу којима највише збирки песама завичајних песника, низ књижевних вечери и сусрета, допринели су значајној афирмацији књиге и садржајнијем раду библиотеке. Драгољуб Јевремовић (99 награђених песама на разним песничким смотрама), Божидар Васиљевић (најпродуктивнији ресавски песник, преко 20 збирки песама) и Радоје Милојковић (песник, прозаиста,професионални фоторепортер) заједно са још двадесетак заљубљеника у писану реч.

Сваке године крајем маја месеца одржава се Међународни фестивал поезије „Слово љубве“ у Деспотовцу.

Област ликовног стваралаштва

Из области ликовног стваралаштва издваја се рад Ликовне колоније „Ресава“ чије основно деловање представља стварање услова за рад ликовних уметника, организовање њиховог боравка у општини Деспотовац, организовање заједничке изложбе радова насталих на Ликовној колонији и њихово представљање на манифестацији „Дани српскога духовног преображења“ као и стварање фонда ликовних уметничких дела у виду збирке Ликовне колоније „Ресава“. Ова манифестација се у континуитету организује већ 17 година и то сваке године у другој половини јуна или првој половини јула месеца. Центар за културу има аутентичну и завидну колекцију радова насталих на овој манифестацији, коју потписују и многа звучна имена наше ликовне сцене. У оквиру ликовних активности у Центру за културу већ девет година у континуитету ради и дечија ликовна радионица која броји око 20-оро деце предшколског и школског узраста. Радионица своје чланове окупља сваке среде који цртају, сликају, вајају у трајању од два школска часа. Годишње се организује изложба радова полазника ликовне радионице насталих на истој. У области ликовног стваралаштва, такође би смо могли и да издвојимо и рад Удружења ликовних стваралаца „Манасија“ који свој Пролећни и Јесењи салон од 2002. године традиционално организују у галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“. Галерија Центра за културу има опремљен галеријски простор површине око 100м2. Опремљена је за излагање у најразличитијим ликовним дисциплинама: сликарство, вајарство, графика, примењена уметност ... Годишње се у галерији Центра за културу приреди 12 изложби које се пажљиво припремају.Између многобројних ликовних изложби, до сада организованих, издвајамо: Српски вајари 20-тог века, „У славу акварела“ аутор изложбе Лепосава Милошевић-Сибиновић, ликовна изложба Зорана Димитријевића-Сараге, изложба слика Мирјане Поповић и многих других. У оквиру манифестације „Дани српскога духовног преображења“ традиционално се у Галерији приређује самостална изложба одређеног нашег признатог уметника. До сада су на Манифестацији била излагана дела: Божидара Продановића, Милића од Мачве, Миће Поповића, Милана Коњовића, Радомира Рељића, Саве Шумановића, Милене Павловић- Барилли, Саве Стојкова, а ове године Љубице Цуце Сокић.

Да би се наставило са квалитетним ликовним програмом који би обогатио културну понуду потребно је пре свега модернизовати расвету и уградити видео надзор којим би безбедност излаганих радова подигли на виши ниво.

Област драмског стваралаштва

Театар „Ресава“ је основан 1995. године као једна од редовних делатности Центра за културу. Сходно својим могућностима до сада је постављено 14 премијера. Преко 150 изведених представа по свим градовима Србије од Ужица па до Врања и Бујановца неоспорно доказује да Театар „Ресава“ иако ради у скромним условима никако није скроман по својим квалитетима о чему поред диплома и награда говоре и позиви за гостовања. У раду позоришта је учествовало преко 50 глумаца, а континуитет у раду који постоји треба сачувати и самим тим правити традицију у позоришном животу општине Деспотовац. Понесен успехом вечерње сцене Центар за културу у оквиру Театра „Ресава“ оснива 1997. године и дечију сцену која већ прве године са представом „Хајдуци“ Бранислава Нушића учествује на Републичкој смотри „Мајске игре“ у Бечеју и осваја бројне награде. Следећа представа „Капетан Џон Пиплфокс“ Душка Радовића доноси Театру „Ресава“ још већи успех и осваја готово све награде у Бечеју и Смедереву. Обе ове представе режирао је Миодраг Јуришић. Због квалитета представе „Капетан Џон Пиплфокс, РТС је снимило две документарне емисије „Ми пловимо Јужним морима“ и играни филм „Капетан Џон Пиплфокс“ са нашим глумцима. Дечија сцена је извела преко 11 премијера и имала преко 170 извођења по многим градовима Србије. Кроз дечију сцену је прве глумачке кораке направило преко стотину деце.

Основни циљ постојање дечије сцене је афирмација младих глумаца, попуна ансамбла вечерње сцене и стварање љубитеља позоришне игре.

Година Одрасли Дечија сцена
1995 Деспот Стефан  
1996 Прстен у извору  
1997 Српска драма  
1998 Камен за под главу Хајдуци
1999 Маратонци трче почасни круг Капетан Џон Пиплфокс
2000 Свети Георгије убива аждаху Царска се пориче
2001 Хасанагиница Царобњак из Оза
2002 Ружење народа Марко Краљевић и Муса Кесаџија
2003 Корени Робин Худ
2004 Деспот Стефан Биберче
2005 Протуве пију чај Сумњиво лице
2006 Доктор Шустер Црвенкапа и збуњени вук
2007 Деспот Стефан и проказа  
2008 Раскршћа Немушти језик
2009 Кенгури Трапави змај

Извор: Центар за културу “Свети Стефан деспот српски”, Деспотовац

Мајске Аматерске Позоришне Свечаности- МАПС се организују у сарадњи са МЗ Плажане. Манифестација је покренута 80-година прошлог века и након дужег прекида поново је почела да се одржава 1999. године. Од тада је организована већ 14 пута. МАПС-ти су током година свог постојања угостиле многа аматерска позоришта из свих крајева Републике Србије. На позоришној сцени у Дому културе у Плажану посетиоци су могли да виде аматерска остварења многих познатих писаца како домаћих тако и страних.

Културно-уметничка друштва

Фолклорни ансамбл Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ Деспотовац је основан 2004. године и броји око 100 чланова (дечији припремни и први извођачки ансамбл). На репертоару имају 10 кореографија и у протеклих пет година имали су наступе широм Србије али и значајна учешћа на познатим фестивалима фолклора (Македонија, Бугарска, Украјина, Чешка...) у иностранству. За пет година постојања фолклорног ансамбла имали су преко 100 концерата широм земље и иностранства. Највеће признање, I место, остварили су су сарадњи са КУД „Плажане“ из Плажана и КУД „Бранислав Нушић“ из Ресавице, на Међународном фестивалу фолклора „ЕУРОФОЛК 2005“ у Великом Трнову у Бугарској.