• exchange3
  • Oпштина Деспотовац
  • Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља

Пољопривреда

Територија општине Деспотовац је предиспонирана за пољопривредну производњу, па је она поред рударства била доминантна грана економије.Изузетан геоморфолошки састав земљишта, као и климатске карактеристике овог краја представљају добар основ и потенцијал за даљи развој пољопривреде и села.Уз то и традиција у бављењу пољопривредном производњом представља капитал који поред наведених природних предуслова може да доведе до значајног развоја пољопривреде па самим тим и села.Највећи утицај на њен развој имале су земљорадничке задруге (Слога из Деспотовца и Јединство из великог Поповића ) и организован откуп пољопривредних производа.

Пољопривреда је у протеклом периоду, у условима тешке економске ситуације, нестабилности тржишта, гашењем Земљорадничких Задруга, диспаритета цена пољопривредних производа на тржишту претрпела и трпи огромне губитке. Развој рурала на територији општине Деспотовац тренутно није на задовољавајућем нивоу. Највећи проблеми који тренутно спутавају развој сеоског подручја су интерног карактера и могу се класификовати у три основне групе:

  • проблеми везани за социјални капитал
  • проблеми везани за инфраструктуру
  • проблеми везани за привредне активности на селу

Када је у питању социјални капитал, доминира констатација да је старосна структура на сеоским подручјима ( 60 и више година ) ограничавајући фактор даљег развоја. Ово имплицира запуштеност пољопривредних газдинстава због недостатка радно способног становништва. Веома је битно напоменути да према задњем попису на привременом раду у иностранству се налази око 7.500 радника. Ово је из разлога што су на селу већином остали стари људи који обрађују земљу “ да не расте коров “ и млађи који неће да раде или не морају јер имају добро дотирање од родитеља из иностранства. Ово је главни разлог што народ није заинтересован за удруживања, едукације и уопште за нека окупљања.Такође и културни садржаји живота на селу су на изузетно ниском нивоу, што представља значајан проблем са социолошког аспекта.

Стање инфраструктуре на сеоским подручјима је далеко од пожељног. Недовољна развијеност и пре свега лоше стање постојеће путне и телекомуникационе мреже представља највећи проблем из овог домена са којим се среће становништво на сеоским подручјима. Ту је такође и неразвијеност комуналних услуга, на првом месту лоше и неадекватно водоснабдевање, непостојање или ниска развијеност канализационе мреже, лоше стање електро-дистрибутивне мреже, што све укупно доводи до врло ниског комфора становања на селу.

Привредну активност на сеоским подручјима карактерише пољопривреда, која је у преко 80 % случајева основна или једина привредна активност. Уситњеност пољопривредног поседа, који у просеку износи 3-5 ха представља ограничавајући фактор за развој интензивне пољопривредне производње. Овоме треба додати и застарелост пољопривредне механизације, чија просечна старост износи између 15 и 20 година. Поред овога, непостојање адекватних прихватних и прерадних капацитета на сеоским подручјима додатно успорава локалну диверсификацију производње, јер нема јасно дефинисаних путева пласмана пољопривредних производа. На територији општине постоје бројни објекти за узгој и смештај крупне и ситне стоке који су изграђени из средстава “ Зеленог плана “ и из сопствених извора.

Могуће правце развоја сеоских средина треба тражити у оквиру развоја пољопривреде, као носиоца привредне активности на селу и то пре свега кроз спремност млађе популације на усавршавање, чиме би се створили услови за усвајање и имплементацију савремених трендова у пољопривредној производњи. Са друге стране, постоји могућност развоја алтернативних делатности на селу, попут сеоског туризма и развоја МСП сектора посебно у области прерађивачких капацитета за пољопривредне производе. Главне препреке за успешно спровођење развоја сеоских средина су пре свега све веће загађење пољопривредног земљишта, како употребом агротехничких мера тако и стварањем дивљих депонија, што пољопривредну производњу доводи у озбиљну опасност. Миграторна кретања, посебно млађе популације као и незаинтересованост исте за бављање пољопривредом може у доброј мери да доведе у питање даљи развој села.

Употреба земљишта (у ha)

  Пољ. површ Оранице и баште воћњаци виногради ливаде пашњаци рибњаци баре
укупно Од тога
жито инд. биље поврт. биље крмно биље
Укупно 25774 17347 12292 0 1 359 3 299 1 586 352 4 724 1756 0
Приватни посед 25730 17338 12292 0 1 359 3 299 1 571 352 4 724 1745 0

Извор: Локална самоуправа

Претходни подаци сведоче о томе да је пољопривредно земљиште највише коришћено за производњу житарица (47,7%) и крмног биља (12,8%), што чини негде око 60% укупног пољопривредног замљишта.

Употреба земљишта (укупно)

 

Употреба земљишта (приватни поседи)


Сточарство

Према стратегијском плану развоја општине Деспотовац, сточарство је најзначајнији фактор за стабилизацију пољопривредне производње. По задњем званичном попису из 2002. године на територији општине Деспотовац било је укупно 95.001 комада домаћих животиња.Број домаћих животиња по врстама дат је у следећој табели (подаци за 1991. и 2002. годину су из званичног пописа, а за остале године подаци су из статистичког подручног одељења у Крагујевцу.

Година Говеда Овце Свиње Живина УКУПНО
1991* 7.774 22.885 24.130 91.567 146.356
2002* 4.696 14.673 15.236 60.396 95.001
2003 5.057 15.004 21.332 109.848 151.241
2004 5.888 16.823 20.291 128.835 171.837
2005 5.898 18.303 17.543 137.523 179.267
2006 6.385 18.252 18.257 127.739 170.633
2007 5.494 17.200 23.972 142.585 189.251
2008 5.335 16.908 23.301 140.162 185.706

Извор: Републички завод за статистику

Из претходне табеле се може видети да је у посматраном периоду (1991-2008.) дошло до опадања сточног фонда, највише оваца и говеда, док је једини пораст забележен код живине.

Број говеда

Број свиња

Број оваца

Број живине


Ратарство

Упоредни приказ приноса кукуруза у Европској Унији и РС (kg/ha), показује практично стање у коме се налази ратарска производња у Србији па самим тим и у општини Деспотовац. Обзиром на уситњеност парцела, немогућност примене квалитетних агротехничких мера али и саме структуре земљишта, на подручју Деспотовца се битно побољшање приноса у ратарским културама не може ни очекивати. Стога се села у којима доминира ратарска производња, макар у једном делу, могу кандидовати за подизање и развој повртарске производње.

Извор: Републички завод за статистику

Изузетно ниски просечни приноси кукуруза на територији општине, као и њихова велика варијабилност указују на неопходност, пре свега, диверсификације пољопривредне производње и подизање тренутне производње на један виши технолошки ниво, где је то могуће.
У следећој табели наводи се укупан и просечан принос кукуруза и пшенице.

  Пшеница Кукуруз
Укупан принос ( тона ) Просечан принос
(kg/ha)
Укупан принос (тона) Просечан принос (kg/ha)
Укупно Друштвено Приватно Друштвено Приватно Укупно Друштвено Приватно Друштвено Приватно
1999 6.572 476 6.096 4.713 3.036 17.770 0 17.770 0 2.090
2000 5.568 25 5.843 3.125 2.686 19.239 0 19.239 0 2.081
2001 2.774 0 2.774 0 2.288 17.961 20 17.941 2.000 1.888
2002 4.651 0 4.651 0 2.400 28.246 0 28.246 0 2.902
2003 4.300 0 4.300 0 2.302 16.598 0 16.598 0 1.737
2004 5.612 0 5.612 0 2.963 32.110 0 32.110 0 3.236
2005 6.342 0 6.342 0 3.162 33.784 0 33.784 0 3.384
2006 3.549 0 3.549 0 1.899 20.449 0 20.449 0 2.053
2007 7.203 0 7.203 0 3.475 34.591 0 34.591 0 3.479
2008 7.767 0 7.767 0 4.771 37.421 0 34.421 0 3.764

Извор: Републички завод за статистику

Подаци из претходне табеле показују да је од 2000. године принос пшенице и кукуруза везан искључиво за приватне поседе. Што се тиче количине приноса култура за посматрани период, принос пшенице се повећава за око 20%, док је принос кукуруза повећан за два пута.

Укупан принос пшенице у тonama

Укупан принос кукуруза у тonama


Индустријско биље

Производњу индустријског биља такође карактеришу исти проблеми као и производњу пшенице и кукуруза. И у овом случају се јавља недовољно коришћење агротехничких мера као и велика уситњеност парцела што ову производњу са економског аспекта чини нерентабилном. У следећој табели приказана је укупна и просечна производња индустријског биља – шећерне репе и сунцокрета за период 1999-2006.год.

Година Шећерна репа Сунцокрет
Укупно ( т ) Просечно (kg/ha) Укупно ( т ) Просечно (kg/ha)
1999 338 19.882 65 1.140
2000 571 15.861 18 1.286
2001 282 14.100 16 1.143
2002 160 20.000 1 1.000
2003 84 8.400 1 500
2004 40 20.000 10 1.429
2005 60 20.000 3 1.500
2006 30 15.000 4 1.333
2007 0 0 0 0
2008 0 0 1 2.000

Извор: Републички завод за статистику

У периоду 2000–2007. година производња шећерне репе и сунцокрета је у значајном опадању, док у 2007. и 2008. години није забележена производна активност шећерне репе.


Повртарство

Повртарство је свакако једна од грана пољопривреде која има све потребне предуслове за један одржив развој. Повећање укупне производње одређених повртарских култура, као и повећање просечних приноса ових култура у последњих пар година, указује на то да се у овој области већ кренуло са одређеним активностима у смислу осавремењавања производње.

Просечна и укупна производња пасуља и кромпира

Година Пасуљ Кромпир
Укупно (т) Просечно (kg/ha) Укупно (т) Просечно (kg/ha)
1999 206 545 6.348 16.531
2000 241 107 2.211 6.465
2001 241 726 2.320 6.480
2002 356 1.286 2.906 8.256
2003 214 798 2.615 7.493
2004 277 988 2.634 7.886
2005 282 1.309 3.420 9.526
2006 224 1.141 2.426 7.374
2007 230 1.500 2.754 9.030
2008 562 462 2.723 11.687

Извор: Републички завод за статистику


Укупна производња пасуља у т


Укупна производња кромпира у т


Воћарство

Општина Деспотовац је по својим климатским, педолошким и топографским карактеристикама предодређена за воћарску производњу. Међутим, стање у воћарству је далеко од задовољавајућег. Велика инвестициона улагања која су потребна за подизање нових и обнављање старих засада и непостојање адекватне линије финансирања ове активности, довели су до стагнације воћарства и лаганог пропадања постојећих засада у општини Деспотовац. У наредној табели приказана је укупна и просечна производња јабука и шљива.

Производња јабука и шљива

Година Јабуке Шљиве
Број стабала Укупно (т) Просечно (кг/стаблу) Број стабала Укупно (т) Просечно (кг/стаблу)
1999 40.455 499 12,30 389.140 1.640 4,20
2000 42.319 438 10,30 389.540 2.390 6,10
2001 41.913 378 9,00 393.312 2.199 5,60
2002 41.664 287 6,90 386.124 2.215 5,70
2003 41.722 299 7,20 386.072 1.542 4,00
2004 41.803 282 6,70 385.833 1.749 4,50
2005 41.601 258 6,20 385.495 832 2,20
2006 39.804 403 10,10 376.764 2.589 6,90
2007 39.874 252 6,30 362.651 2.179 6,00
2008 38.113 671 17.60 344.311 7.527 21.9

Извор: Републички завод за статистику


Укупна производња јабука (у тонама)

Укупна производња шљива (у тонама)


Виноградарство

Стање у виноградарској производњи је готово идентично стању у воћарству. Константан пад броја засађених чокота је последица економске неисплативости виноградарске производње, посебно када се узме у обзир да је и пласман грожђа под великим знаком питања услед незавидне ситуације у којој се налазе винарије, које су махом биле место пласмана грожђа произвођачима са ових простора.

Производња винове лозе

година (i)   Винова лоза
Број чокота Укупно (т) Просечно (kg/чокоту)
1999 3.215 3.448 1,10
2000 3.069 2.122 0,70
2001 2.892 2.482 0,90
2002 2.630 243 0,10
2003 2.607 810 0,30
2004 2.744 1.725 0,60
2005 2.708 1.803 0,70
2006 2.508 1.255 0,50
2007 2.258 1.003 0,40
2008 1.883 2.460 1.31

Извор: Републички завод за статистику