• exchange3
  • Oпштина Деспотовац
  • Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља

Ресавска пећина

Ресавска пећина се налази на 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду званом “Бабина глава”, на обали крашког поља “Дивљаковац”. Спада у најлепше пећине у нашој земљи.

Ресавска ПећинаРаније су за пећину знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године, са свилајначким планинарима, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране новосадских спелеолога, на челу са др Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година, што значи да је пећина званично отворена за посетиоце 1972. године, тачније 22. априла.

Дуга је 4,5 км. Детаљно је истражено 2830 м, а за посетиоце је уређено око 800 м. Једна је од најстаријих испитаних пећина у нашој земљи, стара је око 80 милиона година, док се старији накит у пећини процењује на 45 милиона година. Температура је константна и износи 7 C, док влажност ваздуха варира од 80-100 %. Унутрашњост пећине обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. По богатству и разнобојности накита Ресавска пећина оправдано носи епитет ресавске лепотице.

Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 м надморске висине. Накит настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то је црвена, жута и бела. Најдоминантнија је црвена боја, која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.

Ресавска Пећина

За организоване посете уређене су горња и доња галерија. У горњој галерији обилазе се четири дворане, прва је “дворана сраслих стубова” или “колонада”. Име је добила по стубовима који су срасли од пода до таванице, а састоје се од калцита и жућкасте су боје. Друга дворана је “дворана кошница”, где се са леве стране налазе три сталагмита налик на стару кошницу, “плетару”, које су прављене од прућа и блата. Таваница је покривена сталактитима који се још увек формирају, што је доказ да пећина још увек “ради” и да се накит ствара. Другу и трећу дворану спаја канал црвених бреча. У Србији црвеног бреча има само у овој пећини. Кањонски канал је најсувљи део у пећини где није ни могло доћи до формирања пећинског накита. Кречњачка подлога од стења није порозна, не пропушта воду из виших слојева па накита има веома мало. По средини канала са десне стране налази се понор, “слепи туннел”, дуг око 25 м, испитан, али није уређен за разгледање.

Ресавска Пећина

Кањонским каналом стиже се до треће дворане вишег нивоа пећине, “предворја историје”. Име је добила по томе што је у њој нађен алат и огњиште прачовека (камена секира, врхови копља и лобања поларне лисице). Накнадно пробијеним краћим тунелима долази се до стазе окамењених водопада где срећемо “оргуље”, а дворана је акустична. Могу се видети и два кристално бела кипа, који су названи “баба и деда”. Дужим вештачким тунелом долазимо до четврте “Кристалне дворане”, у којој се налази накит “обешена овца”, “стопало слона”, као и удубљење у зиду пећине, настало спајањем сталактита и сталагмита звано “затвор” или “кавез”. Четврту и пету дворану спаја ходник у коме се среће “пећинска гарсоњера” удубљена и преграђена зидовима.

Из “кристалне дворане” последње у овом нивоу, спиралним степеништем долази се до пете дворане, која се налази на 405 м надморске висине. То је најнижа тачка, рачунајући од улазне капије, која се налази на 485 м надморске висине. Ова дворана се зове “концертна” или “дворана кипова”. Веома је пространа и акустична. У средњем делу се налази централни стуб висок око 20 м и широк око 12 м, а ту су и бигрене кадице, које су некада биле напуњене водом. По боји и лепоти украса ова дворана надмашује све остале и представља њатрактивнији део пећине. Ту се налази и најлепши стуб, сталагмит висок 10 м., назван “кип мајке са дететом”. Цео сталагмит је од црвеног, осим лица мајке и детета који је од прелепог белог кристала. Овај сталагмит је заштитни знак Ресавске пећине. Овде се могу наћи јако занимљиви сталагмити и сталактити, нпр. један од њих подсећа на криви торањ у Пизи, а други на минарет од џамије. Прегардни зид који одваја шесту дворану, тзв. “Бобанову дворану” од концертне, подсећа на Ћелекулу, на коме је природа укласала украсе у облику људских лобања.

Ресавска Пећина

Шеста дворана је “Бобанова дворана” која је добила име по деветогодишњем дечаку, који је са спелеолозима учествовао у испитивању пећине. У овој дворани се налазе три издвојена сталагмита, названа породица “Тарана”.

Из Бобанове дворане, полукружним излазом, крећемо стазом, лево поред централног стуба. После “Концертне дворане”, улазимо у “Мензу”, где се налази најлепши водопад од белог кристала. Наставак стазе нас води у “Корални канал”, у коме се може видети накит јединствене форме и лепоте, назван “Корали”, јер подсећају на морске корале. Последња је осма дворана. Име је добила по спелеологу рониоцу Кепи.

Од биљног света у пећини су заступљени: алге, лишајеви и маховине, настали под утицајем светлости, а од животињског света заступљени су слепи мишеви, који се могу видети на улазу пећине, и неке врсте инсеката.

Број посетилаца пећине

Година Укупно Одрасли Ђаци
2000 39.909    
2001 45.909    
2002 51.266 7.649 43.617
2003 50.362 9.082 41.280
2004 45.332 8.158 37.147
2005 43.674 8.896 34.751
2006 31.413 7.005 24.408
2007 40.888 7.469 33.419
2008 44.105 11.695 32.410

Извор: ЈП “Ресавска пећина” Деспотовац

Евидентно је да из године у годину број туриста опада. Један од разлога је што туристи годинама виђају једно те исто, што указује на потребу за инвестицијама да би се предео око Ресавске пећине додатно уредио. Планира се и изградња хотела код Ресавске пећине, с обзиром да у овој области нема смештајних капацитета.